Sala je bila ukrašena belim trakama i svežim cvećem. Miris ruža širio se prostorijom, mešajući se sa blagom slatkoćom gorućih sveća. Tiha muzika obavijala je sve prisutne, stvarajući atmosferu svečanosti i magije. Gosti su sa zadržanim dahom pratili svaki pokret, kao da su predosetili da će ovaj trenutak biti nezaboravan.
Mladoženja je stajao pred oltarom, nervozno stežući ruke i pomerajući prste po dugmadima sakoa. Sanjao je o ovom trenutku od dana kada ju je prvi put video — prizor mlade pod velom trebalo je da bude vrhunac njegove sreće.
Sveštenik je izgovorio poslednje reči, a u sali je nastala tišina. Mladoženja je polako podigao ruke da digne čipkasti veo, i na trenutak kao da se vreme zaustavilo. Srce mu je ludo kucalo, dah mu se uhvatio u grlu od uzbuđenja. Ali kada se veo podigao… njegove oči su se raširile, a usne zadrhtale od neverice.
Ispred njega nije stajala žena sa kojom je proveo poslednje dve godine. Lice pod velom bilo je slično, ali nepoznato. U prvom trenutku pomislio je da je šala, neki čudan vic, ali žena ispred njega tiho je rekla:
— Izvini, morala sam to da uradim…
Brzo se ispostavilo da je prava mlada imala manju nezgodu na putu do crkve. Njen telefon se pokvario, pa nije mogla da stupi u kontakt ni sa kim. Da ne bi prekinula ceremoniju i izbegla skandal, njena rođena sestra je odlučila privremeno da je zameni. Nadala se da će obred biti simboličan i da će se sve razjasniti kasnije.
Mladoženja je stajao zbunjen, ne znajući da li da se smeje ili da plače. Gosti su počeli da šapuću među sobom, a sveštenik je izgledao potpuno zatečeno.
Tada su se iznenada otvorila vrata. Na pragu se pojavila prava mlada — sa zavoje na ruci, suzama u očima i drhtavim glasom:
— Izvini, zakasnila sam…
Sala se ispunila tihim šumom iznenađenja i dirnutosti. Mladoženja, povrativši kontrolu nad sobom, prišao je njoj, skinuo prsten sa sestre i nasmejao se:
— Sada je sve na svom mestu.
Pažljivo je stavio prsten na ruku prave mlade. U tom trenutku sav napetost je nestala, ustupajući mesto čistoj radosti. Gosti su se osmehivali, neki su tiho brisali suze dirnutosti. Čak je i sveštenik, koji je ranije bio zbunjen, nastavio ceremoniju sa blagim osmehom.
Ova priča zauvek je ostala u sećanju svih prisutnih — kao nepredvidiv, a ipak prelep trenutak, kada je prava ljubav ipak pronašla svoj put.
