Sa suzama u očima, majka sa mnogo dece stajala je na pragu svoje nove kuće.
Ostvario se san. Bogati dobrotvor joj je poklonio kuću o kojoj ni ona ni njena deca nisu smeli ni da sanjaju.
Deca su s oduševljenjem trčala po dvorištu, dok je ona drhtavom rukom pritisla kvaku, osećajući u srcu zahvalnost i duboku ganutost.
Kuća je bila čista, prostrana, puna svetlosti.
Ali na kuhinjskom stolu usamljeno je ležala bela koverta.
Žena je prišla bliže, pocepala ivicu i izvadila pismo.
Nakon što ga je pročitala – zaledila se.
„Ova kuća je u potpunosti plaćena.
Ali ne od strane onog koga misliš.
Zapamti: za svaki dar dolazi neka cena.
Tanju je steglo u grudima. Deca su sa radošću otkrivala sobe, ali u njenoj glavi javio se uznemirujući predosećaj.
Posle nekoliko minuta vratio se Džon – muškarac koji joj je pomagao oko papirologije. Sa njim je došao stariji gospodin dostojanstvenog držanja.
– Ovo je gospodin Torn. On je kupio ovu kuću za tebe – rekao je Džon.
– Drago mi je da te upoznam – blago se nasmejao gospodin Torn. – Ne brini, svi papiri su u redu.
Tanja im je pokazala pismo. Gospodin Torn je namrštio obrve:
– To nije od mene. Nikada ranije nisam bio ovde.
Prošlo je nekoliko dana. Porodica se polako uhodavala, komšije su donosile nameštaj, deca su se smejala.
Ali iznenada se pojavila još jedna koverta:
„Ne potpisuj ništa. Ova kuća ne bi trebalo da bude tvoja.“
Ovog puta Tanja se zaista uplašila. Ponovo se obratila Džonu, zajedno su pozvali policiju, ali sve je bilo u skladu sa zakonom.
Tada, posle nedelju dana, neko je pokucao na vrata. Na pragu je stajala visoka, negovana žena sa umornim pogledom.
– Zovem se Karina. Ova kuća… ona je bila moja – rekla je s mukom.
Tanja se sledila.
– Izgubila sam je zbog dugova. Borila sam se do kraja, ali banka mi je sve oduzela. Nisam mogla da se pomirim s tim da neko drugi sada živi ovde. Ja sam ostavljala pisma… Nisam htela da te uplašim. Samo nisam znala kako da pustim…
Tanja je osetila kako ljutnja nestaje.
– Mogla si jednostavno da razgovaraš sa mnom – tiho je rekla.
Karina je skrenula pogled:
– Imaš decu. Zaslužuješ novi početak. Ja se više ne držim ove kuće. Neka donese sreću nekome drugom.
Tanja je prišla i pružila ruku:
– Onda uđi. Popićemo čaj. Možda će i za tebe ovo biti početak nečeg novog.
