Sedela sam u kancelariji, umorna i iscrpljena. Iza prozora polako je padala večer, nebo je poprimalo duboku plavu boju. U sobi je vladala tišina — jedini zvuk bio je šum lampi i kucanje tastature. Već nekoliko sati radila sam na izveštajima i tabelama, svaki moj pokret postajao je sve teži.
Kada sam se spremala da krenem, vrata su se tiho otvorila — ušao je moj šef, Majkl. Ima skoro pedeset godina, uvek uredno obučen, a u njegovom pogledu osetila se ozbiljnost i profesionalizam. Utišan, stavio je na moj sto debelu fasciklu sa novim zadacima.
— Ovo mora biti spremno do sutra ujutro — rekao je smirenim glasom.
Pogledala sam na sat: bilo je skoro osam sati uveče.
— Majkle, radim od jutra — pokušala sam da objasnim — stvarno mi je teško…
Nije ni trepnuo.
— Posao ne može da čeka.
Okrenuo se, ali kao da je hteo nešto da doda. Otvorio je usta — i zaćutao.
— Dobro. Drugi put — rekao je smireno i izašao.
Naslonila sam se na stolicu, osećajući kako umor raste. „Još malo, mislim, uskoro će se sve promeniti.“
Kasnije, dok sam ulazila u auto, začula sam zvono telefona. Na ekranu je bilo ime tetke Dženi — moje drage, pričljive rođake.
— Alisa! — rekla je veselo. — Zar nisi zaboravila da me vodiš na venčanje?
— Na koje venčanje? — pitala sam, osećajući kako mi srce iznenada ubrzava.
— Pa naravno na venčanje tvoje mame! Znaš na šta mislim.
Zaledila sam se. Mama… se udaje?
— Nisi znala? — začudila se tetka.
Ne verujući sebi, skrenula sam kolima ka maminoj kući.
Otvorila je vrata kao da se ništa nije promenilo — u omiljenom, udobnom ogrtaču koji je mirisao na svežu čaj i zova. Toliko topla i bliska, a opet pomalo daleka.
— Mamo, zašto mi nisi rekla da se udaješ? — pitala sam, trudeći se da obuzdam drhtav glas.
Spustila je pogled.
— Htela sam da ti kažem… samo nisam znala kako.
— A bar sam pozvana?
Zastala je, zatim tiho odmahnula glavom.
— Mislila sam da će tako biti lakše. Ionako mnogo radiš, nisam htela da te dodatno opterećujem.
— Nisam dete, mama. Ja sam tvoja ćerka.
Pogledala me je — u njenim očima mešali su se krivica, tuga i ljubav. Nisam izdržala i okrenula sam se da sakrijem suze. Ali duboko u sebi već sam znala — biću na tom venčanju.
Prošao je skoro ceo dan. Pokupila sam tetku Dženi — u njenom šarenom šeširu i sa pričom koja nikad ne prestaje. Ali jedva da sam je slušala, srce mi je toliko jako kucalo da sam mislila da će iskočiti.
Stigle smo do crkve. Mama je izgledala prelepo u svetloj haljini, blago nervozna, ali nasmejana. Pored nje stajao je mladoženja.
Majkl.
Moj šef.
Zaledila sam se. Pogledao me je, a cela sala kao da se zaustavila. Mama je stajala nepomično.
— To nije tvoja stvar — šapnula je.
— Nije moja? — iznenadila sam se. — Znala si koliko mi je bilo teško da radim s njim!
Majkl je problijedio.
— Možda bi trebalo da odem? — tiho je pitao.
— Ne.
Ali već je krenuo ka izlazu.
Potrčala sam za njim napolje, gde je vetar pomerao njegove sako.
— Majkle — povikala sam.
Okrenuo se.
— Bila si u pravu. Nisam trebao da stanem između tebe i tvoje majke.
— Ne, ja sam pogrešila.
Pogledao me iznenađeno.
— Video sam u tebi potencijal, ali ponekad sam grešio. Izvini.
— Bila sam ljuta na tebe.
— S pravom.
— Ali ne mogu da odlučujem ko usrećuje moju mamu.
— Plašila se da te ne povredi — rekao je.
— Htela je da me zaštiti.
Ćutali smo. Onda sam rekla:
— Ona ti je potrebna. A ti si potreban njoj.
Klimnuo je glavom i zajedno smo se vratili u crkvu.
Ceremonija je počela s malim zakašnjenjem, ali niko se nije bunio. Sedela sam pored tetke Dženi, koja je stegla moju ruku.
Kad su se vrata otvorila, Majkl se vratio. Mama se nasmejala kao što je odavno nisam videla. U njenim očima sijala je radost.
Tokom zaveta izgovorila je njegovo ime s ljubavlju i nadom.
Majkl je govoreći pogledao pravo u mene:
— Za Alisu. Zahvaljujući njoj postao sam bolji čovek.
Čuvala sam te reči kao dragocen dar.
Kasnije, tokom svečane večere pod lampicama i mirisima domaće hrane, mama me zagrlila.
— Nisi ljuta?
— Ne, zaslužuješ to — šapnula sam.
Poljubila me u čelo.
— I ti takođe.
Te večeri moja mama se udala.
Ali prvi put posle dugo vremena, nisam se osećala usamljeno.
Osetila sam da sam je ponovo pronašla.
